OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Михаило Миловановић, сликар, скулптор и писац

Српски сликар и вајар Михаило Миловановић био је један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије и ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату. Аутор је чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, краља Петра I Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића. Изложбе његових слика у периоду између два светска рата биле су прворазредан културни догађај. Његова изложба 1938. у павиљону 'Цвијета Зузорић' у Београду била је најпосјећенија поставка у дотадашњој историји те куће. Био је велики патриота и носилац Албанске споменице, Ордена светог Саве и Ордена Југословенске круне III степена. Први академски сликар ужичког краја, нажалост је, тек после шест деценија заборава, почео да добија своје заслужено место у историји српског сликарства."


Михаило Миловановић, сликар, скулптор и писац, рођен је 24. фебруара 1879. године у селу Гостиници недалеко од Ужица. Приморан да прекине основно школовање учио је каменорезачку вештину у Ваљеву. Одустао је од покушаја да се упише у Цртачку школу Кирила Кутлика у Београду, да би успео да га 1904. године прими Антон Ажбе у своју приватну школу у Минхену. Убрзо, после Ажбеове смрти, прешао је код Мориса Вајнхолда да усавршава цртање, сликање и вечерњи акт. Идуће 1905. године Миловановић је у Минхену постао студент Академије за ликовне уметности, прво код професора Лудвига Хертериха, потом у класи његовог наследника Хуга фон Хабермана. Неизвесна је и само претпостављена 1909. као година завршених студија. Из Минхена је отишао тек 1912. године, у Балканске ратове.

После демобилизације одлучио се за одлазак у Праг где је упознао будућу супругу Валпургу Салашкову. На почетку Првог светског рата био је ухапшен. После бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији. Са српском војском је прешао Албанију, опорављао се на Крфу, са групом уметника добивши статус ратног сликара Врховне команде. По завршеном рату уследило је сређивање породичног живота, женидба Чехињом Валом, рођење деце Маре и Момчила.

Портрет генерала Павла Јуришић Штурма

После априлског слома Миловановић се вратио у Ужице. Пошто је познавао немачког команданта Ужица пуковника Штокхаузена, са чијим је оцем студирао у Минхену, Миловановић је успео да ослободи неколико талаца. Због ове везе у време "Ужичке републике" Миловановић је ухапшен под оптужбом да је радио за за Абвер и енглеску обавештајну службу. Комунисти су га стрељали у Ужицу 28. новембра 1941.

2007. године одлуком Окружног суда у Ужицу, Миловановић је рехабилитован уз образложење да "није био ни народни непријатељ, ни петоколонаш, те да је стрељан из разлога што није хтео да приступи комунистима и материјално их помаже, дакле из чисто идеолошких и политичких разлога."

  • Животни мото Михаила Миловановића "ЂЕ НА ДОБРО НАИЂИ, ДОБРО И ЈЕС, ЂЕ НА ЗЛО, НИЈЕ ГОРЕ, У ЗЛУ САМ СЕ И РОДИО"

  • Колико је велики родољуб био, говоре и стихови "Србија у рату и миру"

"Србијо мајко 
Покушах да насликам 
Лице твоје и душу твоју...
И занех се у крилу твом 
Опијен љубављу 
Засењен лепотом твојом ... "



Извор: https://sr.wikipedia.org / riznicasrpska.neт

Powered by Blogger.