OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Бања и Бањица


О географском положају и имену села Бања и Бањица постоје извесне не-доумице у науци. У попису Влаха Београдске нахије из 1528. године које је систематизовао и објавио Хазим Шабановић, спомињу се села Бања и Бањица. 

Историчар Реља Новаковић је става да би се топоним Бањица могао сматрати као назив за село Јајинци. Повод за овакво мишљење дао је Шабановић који је у наведеном делу приметио да је село Бањица записано тако да се могло читати и као Јајинци. Мишљење Реље Новаковића, изнето у његовој расправи 0 ишчезлим селима на подручју Београда", је да је некад постојало село Бања уписано и на мно-гим аустријским картама Београда и околине и да се налазило око састава Паун-чесме потока, Јелезовца и Каљавог (Лисичијег потока). Токови ова три потока се спајају у један, а чинили су Бањичку реку (данас се назива Лисичији поток) и то на месту ниже од данашњег Тржног центра Бањица. Бањичка река је текла до ушћа у Топчидерску реку код старе железничке станице у Кошутњаку. Временом је преовладало име Бањица, а средиште насеља је померено према данашњој Пауновој улици.


У првој половини 19. века, до 1823. године, Бањица се налазила у поседу турског спахије Хаџи Саит - ефендије који је држао огромну територију укључујући и Макиш, Аду Циганлију, Топчидер, Кнежевац. У архивској грађи Београдског суда, сачуван је извештај у коме се кнезови жале што је извесни Осман - ага на потоку Бањице узео 20 плугова земље која је припадала Кнежевчанима. Населио је тамо 8 кућа, а око потока Раковице је такође населио село. Он је заправо продао кнежевачку земљу и воденицу за 3.000 гроша насељеницима који су се тако натанили на Бањици. То се збивало у време док је београдски везир био злогласни Сулејман- паша Скопљак 1813-1815. Овај податак говори да је тада постојало сеоско насеље Бањица и да су се граничили са атаром села Кнежевца.


У време после Другог српског устанка, кнез Милош је подстицао насељавање Срба и тако населио село Бањицу становницима села Топчидер, које је плански раселио кнез Милош. Касније су се у Бањицу насељавали углавном из јужних крајева и Македоније. То се примећивало по говору, а о томе сведочи и натпис на Паун-чесми коју су подигли житељи овог села: Село Бањица от свој трошак, 18. октомбри 1902".

Новаковићево мишљење је да је Бањица названа тако мислећи да је као мала Бања, старо село око 2 км ниже, око Бањичке реке. Касније се развило ново село Бањица те се то име употребљавало за оба села, односно Бања је подведена под Бањицу.

Данас је на месту села Бањице, модерно стамбено насеље, а подручје села Бање је и даље насељено, али име се није задржало, већ се сматра делом Бањице. У том делу људи живе у дворишним породичним кућама.



Марко Баровић , професор историје

Powered by Blogger.