OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Чудесан свет бајки - Лука Богојевић


Читајући бајке, улазимо у један маштовит, нестваран и занимљив свет. Сви ми понекад осећамо потребу да се нађемо у свету чаролија и да себи и другима остваримо све жеље и снове. Док смо мали, бајке нам читају родитељи, баке, деке и васпитачи... касније сами одлучујемо које ћемо бајке читати и уживати у њима.

Бајке сам још као мали заволео. Увек сам себе замишљао у њима. Најдраже су ми биле „Снежана и седам патуљака“, „Ивица и Марица“, „Три прасета“, „Вук и седам јарића“, „Црвенкапа“ и многе друге. Слушајући бајке, понекад сам се осећао срећно или уплашено; страховао сам шта ће се десити на крају. Дешавало ми се и да сањам неке мале страшне снове, али када се пробудим, видим да је то само сан. Маштао сам да будем неки од јунака у бајци и замишљао како бих се осећао на његовом месту. Осећао сам се лепо у том неком нестварном свету, који је само мој. Најдража бајка ми је „Пепељуга“. Увек сам се слатко смејао злим сестрама јер су испадале глупе и смешне у својим злим намерама према Пепељуги. И када бих поново читао бајке из детињатва, осећао бих исто узбуђење и одушевљење. 

Као старији, читао сам и друге бајке. Веома су лепе и занимљиве бајке народа света. То су бајке које се заувек урежу у наша срца и сећање. У њима се појављују и чудотворци, виле, змајеви. Немогуће постаје могуће. Свиђају ми се јер су веома сликовите и, док их читамо, осећамо се узбуђено. Када бих бирао које ми се бајке највише допадају, не бих могао да се одлучим. Неке од бајки народа света које су ми се баш допале су: „Златна јабука и девет пауница“ ( српска бајка), „Царска кћи, пет цветова“ ( индијска бајка), „Правда“ ( турска бајка)

Мислим да одрасли, исто као деца, треба да читају бајке. Оне нам помажу да се опустимо и макар на тренутак нађемо у неком лепшем и маштовитојем свету.


Лука Богојевић 5/2
ОШ „Бора Станковић“

предм.наставник: 
Славица Станковић
Powered by Blogger.