OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

02. Децембар - Догодило се на данашњи дан

1804 - Папа Пије VII крунисао је у Паризу Наполеона Бонапарту за цара Француске.

Када је Наполеон Бонапарта крунисан као цар Француске у катедрали Нотр-Дам у Паризу 1804. године, његов дворски сликар Жак-Луј Давид био је међу званицама. 


Три године касније испоручио је слику „Крунисање Наполеона” којом је на свој начин документовао овај догађај

Церемонија крунисања, одржана 2. децембра 1804. године, захтевала је обнову катедрале Нотр-Дам која је током безбожних година које су пратиле Француску револуцију из 1789. године била запуштена. Двојица архитеката у потпуности су преуредила унутрашњост, сакривајући иза драперија и тријумфалних лукова колонаде стубова цркве. Свуда је било постављено блиставо слово „Н”, окружено златним ловоровим венцима.
„Бог неће сам себе да препозна”, саркастично је приметио један посматрач. Готичка црква је у потпуности, с укусом времена, била претворена у грчко-римски храм.
На слици, завршеној 1807. године, уметник је приказао и себе у тренутку док скицира – стоји испод средишњег лука приказаног на слици, други с леве посматрачеве стране, у другом реду другог реда ложе. С породицом и пријатељима, заиста је присуствовао Наполеоновом крунисању, иако су гости морали да цвокоћу у десеточасовном чекању у хладној катедрали.


Као и већина учесника ове царске прославе, и Давид је имао револуционарну прошлост. Као члан Националне конвенције, он је 1793. године гласао за погубљење краља Луја VI. Бавио се изгледом атеистичких светковина у част „богиње разума”. Када се завршила револуционарна владавина терора, чувеног сликара је, верује се, сам Робеспјер позвао да заједно испију чашу отрова. Робеспјер је обезглављен, Давид је преживео. 


„Ми нисмо довољно честити да бисмо били републиканци”, рекао је и наставио да слика. Портрет амбициозног, младог генерала Бонапарте његово је дело. Давид је 1804. године званично постао Наполеонов дворски сликар. Дат му је задатак да за наредна поколења овековечи Наполеоново крунисање.

1859 - Извршена је смртна казна вешањем над америчким борцем за укидање црначког ропства Џоном Брауном, што је довело до заоштравања борбе између аболициониста и робовласника уочи Америчког грађанског рата (1861-65).


Џон Браун (9.мај 1800 - 2.децембар 1859) је био амерички револуционарни присталица укидања ропства - аболициониста, који је током 1850-их заговарао и спроводио оружану борбу као средство за укидање ропства у САД. Брауна сматрају "најконтроверзнијим од свих Американаца 19.века" и "првим америчким домаћим терористом".


Браунов покушај 1859. да започне ослободилачки покрет међу робовима у Харперс Ферyју у тадашњој Вирџинији узбуркао је нацију. Суђено му је за издају "Комонвелта Вирџиније", убиство петорице про-робовласничких Јужњака и за подстицање побуне робова. Означен је кривим по свим тачкама и обешен. Јужњаци су тврдили да је његова побуна врх леденог брега аболициониста и да представља жељу Републиканске странке за укидање ропства. Историчари се слажу да је напад у Харперс Ферију 1859. подигао тензије које су годину дана касније довеле до сецесије и Америчког грађанског рата.


1901 - Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао је први ножић за бријање с двоструком оштрицом.



Кинг Џилет је био фрустрирани проналазач, огорчени анти-капиталиста и продавац запушача за флаше од плуте. 

Била је 1895. година и упркос идејама, енергији и добростојећим родитељима, имао је мало тога да покаже у свом раду. Кривца је нашао у злу тржишне конкуренције. Његов шеф у компанији за запушаче, у међувремену, је имао само један савет: „Изуми нешто што људи користе и баце“. 



Једног дана, док се бријао равним бријачем, који је био толико истрошен да се није могао више оштрити, добио је идеју. Шта ако би ножић могао да се направи од танке металне траке? 

Џилетов бријач за једнократну употребу је био јединствени изум који је донео револуцију у индустрију бријања. Продавац, Кинг Џилет, изумео је бријач за једнократну употребу и основао компанију за продају тих бријача.


1971 - Основана је федерација Уједињених Арапских Емирата од шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Аџман, Ум ал Кајвајн и Фуџајра. У фебруару 1972. федерацији се придружио и Рас ал Кајма.


Уједињени Арапски Емирати су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва уз Персијски залив у региону југозападне Азије. Граничи се са Оманом и Саудијском Арабијом.


Пешчана пустиња заузима већину земље, са планинама на североистоку (највиши врх Јибир на планини Хајар, 1.527 m). Дуж обале се налазе слане равнице.



2000 - У Београду умро истакнут српски и југословенски сликар и графичар Милан Поповић.


Поред тога што је био сликар и академик, био је и ликовни критичар, писац и филмски режисер.
Почео је да слика 1938. године дружећи се са сликарем Светоликом Лукићем. До рата је био редовни посетилац Музеја кнеза Павла и Уметничког павиљона на Калемегдану.

Од 1940. године излагао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. 
Прву самосталну изложбу одржао у Београду 1950. године.  Почео да објављује критике и есеје 1950. године. 

Најпознатији филм који је Миодраг Поповић режирао је Хасанагиница из 1967. године.


2005 - Умрла је Дејм Алишја Маркова (94), једна од најславнијих балерина двадесетог века, која је основала и водила Енглески национални балет.

Powered by Blogger.