OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Фолклор и Српска народна ношња


                                       

Српска народна кола

Српска народна кола су назив за народне игре Срба. Појам коло има више значења: Облик игре-ланац међусобно повезаних играча који се крећу по кружној линији; Кружна игра са мелодијом или без.

Група особа, ограниченог или неограниченог броја која учествује у игри; Игранка-јавни скуп на коме се игра коло, без обзира да ли се игра традиционално или не, пошто је сама игранка традиционална.

Коло као облик народног плеса је широко распрострањено скоро у свим народима.

Основно значење термина коло је циклус као обруч, круг. Хоро или оро потиче од грчке речи хорос, што значи скуп људи, игранка игра.


Од ових појмова настали су :

  • Кореографија –описивање и осмишљавање плесних облика и варијација.
  • Кореологија -наука која се бави проучавањем плесова, њиховим настанком , развојем.
  • Етнокореологија-проучавање народних плесова.


Фолклор 

Фолклор је уопштено име за уметност која, у устаљеним традиционалним облицима живи у народу. Ова уметност прелази од старијих на млађе.Народни дух најснажнији покретач свих идеја и уметности. Народ ствара своју уметност. Музички фолклор преноси се предањем и помаже нам да упознамо народно стваралаштво прошлих епоха. Проучавајући фолклор научници реконструишу духовну и културну прошлост народа. Народна кола данас, и она пре педесет година иако са истим именима и називима разликују се и интерпретирају на различите начине.

У Србији има више од 3000 назива народних игара. У свим крајевима преовлађују ведре и веселе игре. Поједине игре распрострањене су по читавој Србији.

Такве су старије: Дуњеранке,Девојачко коло, Ђурђевка, Заплет, Ајд на лево брате Стево.

У новије време популарне су живе игре Жикино коло, Врањанка, Моравац, Сватовска игра и друге. 

У селима око Београда и на Космају најпознатије су игре Палежанка, Оријент, Грозница, Моравац. 

У западном делу око Обреновца, Шапца према Ваљеву играју се Колубарка, Проломка, Мачванка, Цицварића коло. 

У централној Србији поред многих играју се Шумадинка, Гружанка, Тројанац, Ташино коло, Стара и Нова Влахиња, Шета, Трескавац, Осмица, Четворка.

Народна ношња Срба је лепа и разнолика. Одевни предмети на мушкарцима, састоје се од различитих детаља и украса. Изгед народне ношње зависио је од краја и утицаја других култура. Израда опанка у прошлости била је веома важна.

Српска народна ношња
Јелек




                 





Српска народна ношња заузима истакнуто место у култури и традицији српског народа.

Њена улога кроз историју је веома битна као симбол етничког идентитета, а истиче се и по ликовним и естетским вредностима. 

Сваку област коју су настањивали Срби кроз историју, карактерисала је посебна ношња.







 Народна ношња - Црна Трава 

Шумадијска мушка народна ношња



Опанци су веома стара врста обуће која се носила још у периоду п.н.е


Плетени опанци од лике и коже звали су се ,,лапти“. 


Од 15. и 16. Века па све до данас за израду опанка користи се свињска кожа. Крајем 19. века неуштављени опанци избачени су из употребе због здравствених разлога. Почетком 20. века прави се данашњи облик кожних опанака. Српска народна ношња кроз историју








1956 




Powered by Blogger.