OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Ноћас бих могао написати - Пабло Неруда


Ноћас бих могао написати
Ноћас бих могао написати најтужније стихове.


Написати, на пример: “Ноћ је посута звиездама,
трепере модре звиезде у планини.”

Ноћни ветар кружи небом и пева.

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Волио сам је, а понекад је и она мене волела.


У ноћима као ова, била је у мом наручју.
Љубљах је, колико пута, испод бескрајна неба.

Волела ме, а понекад и ја сам је волио.
Како да не волим њене велике непомичне очи.

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Мислити да је немам, осећати да сам је изгубио.

Слушати ноћас бескрајну, још много дужу без ње.
И стих пада на душу као роса на пашњак.

Није важно што је моја љубав не сачува.
Ноћ је посута звиездама и она није уза ме.

То је све. У даљини нетко пева. У даљини.
Душа је моја несретна што ју је изгубила.

Као да је жели приближити, мој поглед је тражи.
Срце је моје тражи, а она није уза ме.

Иста ноћ у биело одева иста стабла.
Ни ми, од некада, нисмо више исти.

Више је не волим, сигурно, али колико сам волео!
Мој глас је тражио ветар да такне њено ухо.

Другоме, припаст ће другоме. Као пре мојих цјелова.
Њен глас и јасно тело. Њене бескрајне очи.

Више је не волим, заиста, но можда је ипак волим?
Љубав је тако кратка, а заборав тако дуг.

И јер сам је у ноћима попут ове држао у наручју,
душа је моја несретна што ју је изгубила.

Иако је то посљедњи бол коју ми задаје
и посљедњи стихови које за њу пишем.



Powered by Blogger.