OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Српски језик


Сви, у ма коју школу ишли, учимо српски. Волимо га јер је наш, јер нам је подарио ћирилицу, јер сви свесно или подсвесно знамо да тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, ту је наша држава без обзира ко у њој влада.

Српски мање волимо јер је обавезан и неизбежан у сваком распореду, тера нас да, док читамо, успоримо време и добијамо оцене слабије него из страног језика, јер је наша граматика тежа од других.

Заборављамо да је српски више од обавезног школског предмета и камена спотицања на свакој матури. Он је култура изражавања, чулни и естетски доживљај живота. Историја и традиција, машта и сновиђење, критика и озарење који младе људе подстичу да изграде свој животни став.

Ко се није обрадовао првим наученим словима, рецитацији на школској приредби, читалачкој значки на својим грудима, паноу на коме је исписивао стихове Ракићеве Симониде испод слике манастира Грачаница, похвали да влада језиком и писмом, слици Светог Саве у својој свесци?

И ако продужимо, и ако застанемо остаје истина да је српски много више, шире, дубље и далекосежније од обавезног школског предмета. Тежи и занимљивији, изазовнији и неизвеснији од школског плана и програма. Непредвидив и без правог краја као што је и човеков живот.


Слађана Хаџић, професор српског језика
Powered by Blogger.