OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Кад зажмурим и кад заспим - Дамјана Радоичић


            
Киша је пљуштала. Као да су се спојили небо и земља. Блесак муње је као ножем пресецао небо. Бојим се, мада то не желим да признам, велика сам. Одлазим у кревет. У кући је врло живо : жамор разговора и звук телевизора допиру до моје собе.


Завлачим се испод ћебета, обузима ме већ позната топлина и полако тонем у сан. Жмурим. Не знам да ли сањам или се само смењују слике претходног дана.



                      Одједном сам у галаксији. Као да могу да дотакнем Месец, пољубим Венеру или скочим на Марс. Плешем са кометама и метеорима. Мислим да ме је управо заобишла звезда падалица. Не могу да замислим жељу, шта би човек могао да замисли у свем овом сјају. Збуњена сам... Ипак, сав овај сјај, који ме окружује, није успео да ми угреје срце. Сјајно се забављам, али срце ми је хладно. Недостаје ми мој свет, мирис моје куће, поглед са мог прозора, али, пре свега, моја мама. Она је моја плава звезда која ме заклања и чува од свега, на својим крилима ме води кроз живот и штити од свих невоља које ме вребају на том путу.

           Назад на Земљу вратио ме је пољубац моје мајке за лаку ноћ. Добропознати додир који ме ушушкава и нежне речи : „ Спавај, анђеле мој“ .



                                                                                                                           Дамјана Радоичић, 6/4
ОШ "Бора Станковић", Београд 

предметни наставник
Слађана Хаџић


Powered by Blogger.