OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

30 Јули - Данас је Огњена Марија


Света великомученица Марија је рођена у незнабожачкој породици која је живела у Антиохији Писидијској.

У дванаестој години је чула за хришћанство и почела да учи о Христу, Богородици, апостолима и да упознаје основе хришћанске вере.



Љубав према Господу Исусу Христу је толико испуњавала њено срце да у њему више није било места за земаљску, чулну љубав. Хтела је да постане монахиња. Њен отац није могао да се помири са тим да му је кћерка хришћанка, па је се одрекао. Царски намесник Олимврије је желео да узме Марију за жену, али она је већ одабрала другачији пут. Кад је био одбијен као просац, Олимврије се силно наљутио и хтео је јој се освети, па је силом терао да се поклони идолима, на шта му је Марија одговорила: "Нећу се поклонити, ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо. " 

Олимврије је тада наредио да је ставе на муке. После мучења, у тамници је обасјала чудесна светлост из које је блистао крст, а на врху крста је била бела голубица. Јасно је чула речи:"Радуј се Маријо, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља. "


Све ране од мучења су јој зарасле и она се сутрадан појавила пред судијама као да није ни видела мучилиште. "Посечена би у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. "Једна рука свете Марије налази се у манастиру Ватопеду на Светој Гори. На планини Ланга у Албанији, изнад Охридског језера, налази се манастир посвећен Светој великомученици Марији. Тамо се, такође, чува део светитељкиних моштију. У овом манастиру су се вековима догађала и још увек се догађају чуда. Сведоци чуда нису само хришћани, него и муслимани. Колико је ова светиња поштована најбоље говори то да од старне муслимана, Турака и Албанаца, манастир није никада рушен, нити је његова имовина отимана.

У народу се празник Свете великомученице Марије назива: Огњена Марија. То је због тога што празник пада у дане највеће летње жеге и врућине.

ЧУДО У ПОТКОЗАРЈУ

Приједор
У цркви Рођења пресвете Богородице у Приједору на Огњену Марију, усред ноћи огласила се звона храма. Звонар и други сведоци тврде да у цркви тада никога није било

Приједор – Пуне две недеље у Приједору и околним местима препричава се, по народу, невиђено чудо из цркве Рођења пресвете Богородице на Пашинцу. По причи јереја овога храма Владислава Вучановића, звонара цркве Љубомира Родића, и мештана, пола сата после поноћи 30. на 31. јул, после Огњене Марије, само, без игде икога зазвонило је средње звоно овога храма. Кажу да се овако нешто никада није десило у цркви која је на овоме месту саграђена пре сто година.

– Овакве појаве су зебележене у историјату православне цркве. На овим просторима то је први пут – казује јереј Вучановић и појашњава да су то „тајанствени чудесни знаци као опомена верујућем народу који се удаљава од свега онога што је свето”. Звонар храма Љубомир Родић тврди да је тога дана, цркву уредно очистио и закључао.

– Верујте да се то десило, нема шансе да је неко провалио у цркву у то доба и покренуо звоно које нема на себи конопца – подсећа Родић и напомиње да је, како станује у непосредној близини, за тили час стигао у цркву и видео да је све у савршеном реду. У том моменту, вели Родић сва светла у околним кућама су се попалила јер нико није могао веровати да се у то доба огласило црквено звоно.

– Неки веле да је можда велика птица долетела или пак ветар заљуљао велико звоно. Тврдим да је тако нешто немогуће и да је то само опомена свим православцима да се окрену вери – мишљења је Родић.

О овом догађају јереј Вучановић је упознао и своје претпостављене а посебно владику бањалучког, Јефрема. Због тога је он и обећао чешће посете овоме храму а најавио и одржавање великог Сабора који би се требао одржати наредне године у дворишту пашиначке цркве.

Црква Рођења пресвете Богородице на Пашинцу саграђена је, како књиге кажу, у периоду од 1890. до 1909. године. Сва документа о њеном историјату су нестала у Другом светском рату. Црква никада није рушена и предстоји јој велика адаптација.

– Постоји легенда која каже да су верници, у турско доба, молили Чиркин-пашу који је овде владао да православни храм из околне Црквине преселе на ово место. Он им је то одобрио, али само под условом да то ураде за један дан – подсећа јереј Вучановић и вели да је ова црква некада имала различите намене. Коришћена је и као штала у којој су Немци држали стоку. Црква пуних шест деценија није имала сталног свештеника.

Прича о звоњави звона пробудила је размишљања верујућих Срба у овоме делу Поткозарја да се окрену вери, својим даривањима и љубављу обнове храм који вапи за реконструкцијом. Виши оци обећавају боље дане за овај свети храм а наговестили су долазак већег броја верника из осталих крајева Српске.


Преузето : http://www.politika.rs/

Powered by Blogger.