OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Намернице које помажу у спречавању рака



                                                                                                                                                                                                 Неке од намерница које помажу у спречавању рака ...

                                                                                                                                                                    Црвени лук

Црвени лук  је двогодишња биљка. Узгаја се као поврће које се користи у људској исхрани за припрему разних салата и као зачин. Црвени лук има оштар укус, пошто садржи етерично уље богато сумпором, од гуљења или сецкања очи могу да сузе. Може бити разних величина, облика и љутине. Мада има мало стандардних храњивих састојака, цени се због ароме. Тврди се да лечи прехладу, ухобољу и ларингитис, а коришћен је и за лечење од животињских уједа, опекотина и брадавица; попут његовог блиског сродника, белог лука, проучава се и због других могућих повољних својстава. Исхрана у којој је заступљен црвени лук може смањити ризик од рака простате до 50%. За најделотворније резултате, препоручује се да се конзумира свеж. 


 Бели лук

У народу, бели лук је лек за све, према коме се има врло велико и непоколебљиво поверење. У том готово фанатичном исконском веровању иде се често тако далеко да се бели лук и данас у неким домаћинствима на селу употребљава не само као превентивно већ и као мађијско заштитно средство против »злих духова« и других »невидљивих опасних сила« 
Бели лук се готово редовно једе и ставља као зачин у разна јела. У пролеће и за време некадашњих дуготрајних постова бели лук се обавезно морао јести уз сваки оброк. За време разних епидемија тифуса, колере, куга, дизентерије, грипа и уопште кад год се јављао велик помор народа од заразних болести, увек је као превентивно и куративно средство препоручиван и свакодневно употребљаван, пре свега, бели лук. 

Бели лук се у народној медицини користи за
  • Лечење органа за дисање
  • Лечење оболелог срца и крвних судова (артериосклерозе)
  • Лечење живчаних болести, главобоље, несвестице, итд.
  • Лечење органа за варење
  • Употреба белог лука против цревних паразита
  • Лечење кожних болести, коспопада и устобоље
  • Лечење болесне џигерице

Употреба у научној медицини

Бели лук се све више и разноврсније употребљава у научној медицини. Осим галенских, израђују се и препарати у фармацеутској индустрији. Употреба у научној медицини углавном се поклапа са применом у народној. Улази у састав разних препарата за изазивање апетита, за јачање, као стимуланс живчаног система, против високог крвног притиска, артериосклерозе и дечјих глиста, као ефикасно антисептично превентивно средство против разних заразних болести (тифус, грип, дифтерија, колера), против хроничног бронхитиса, великог и обичног кашља као експекторанс, у облику кашице за лечење чирева и убоја, а за време II светског рата и за спречавање загнојавања рана, против перути и опадања косе и др.

Бели лук садржи сумпорна једињења која могу стимулисати имунолошки систем у борби против рака, а има и потенцијал да смањи раст тумора. Научници сугеришу да је он одличан лиек у борби против рака желуца.



Артичока

Артичока или Гардун је вишегодишња зељаста повртарска биљка која успева у топлијем поднебљу. На врху стабла цветови граде цваст главицу. Главице су крупне и имају меснату цветну осовину, а споља су обавијене меснатим листовима љубичасте или зелене боје. Они су укусни и служе као поврће. Има специфичан укус јер у знатној количини садрже органске киселине, етарска уља и неке горке састојке. Због тога има и лековита својства.


Артичока се користи код поремећаја варења, надутости, застоја жучи, повећаног нивоа масти у крви, као благ диуретик, а утиче и на смањење количине урее у крви. Користи се и код обољења јетре, стимулише стварање и лучење жучи, па се користи превентивно против жучних каменаца. Пошто доводи до појачаног стварања жучи, регулише варење и смањује осећај надутости, мучнине у стомаку. Примењује се код атеросклерозе, јер доводи до смањења нивоа холестерола и триглицерида у крви.
Артичока се не препоручује дојиљама, особама са оштећењима јетре и бубрега. Артичока стимулише проток жучи, па може довести до покретања постојећег камена у жучи. Стога, артичоку не треба користити код опструкције жучних путева, код постојећег песка или камена у жучи.
Артичока је богат извор силимарина. Силимарин делује  као антиоксидант који уклања слободне радикале и неутралише разне штетне материје а може помоћи и у спречавању рака коже. 


Боровнице

Боровнице заузимају прво место као воће са најјачим антиоксидансима. Они неутралишу слободне радикале, нестабилне спојеве који могу оштетити ћелије и довести до разних обољења, укључујући рак.


Боровница (лат. Vaccinium myrtillus) је жбунаста биљка из породице вресова. Жбунаста је биљка висине до 50 cm са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Листови су округласто јајасти, а на врху шиљати и без длака, голи. Обод лиске је фино тестерасто усечен, а лисне дршке су веома кратке. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Круница лоптаста зеленобеле до зеленкастоцрвене боје дужине 4-7 mm и изграђена од 5 режњића. Плод је сјајна бобица плавоцрне боје и благо накиселог укуса, која сазрева од јула до септембра. У њој се налази велики број семена. 
Плодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини. Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц.
Листови имају дејство кардиотоника, диуретика, холерика и адстригенса. Користе се као састојак биљних мешавина за лечење шећерне болести II степена као и код поремећаја дигестивног тракта.
При дуготрајној употреби листова боровнице или ако дође до предозирања јавља се хронично тровање па се због тога самомедикација не препоручује.


Бразилски орах

Бразилски орах је вероватно најбогатији природни извор микроелемента селена, који је битан антиоксиданс, који делује превентивно против малигних обољења. 
Истраживања  показују да само 200 милиграма селенијума дневно (што је количина која се налази у два бразилска ораха) смањује ризик од рака простате до 63%, дебелог црева до 58% и плућа до 46%. 


Бразилски орах потиче из Бразила. Његово стабло може нарасти и до 40 метара у висину, а промер стабла може износити чак два и по метра. Плод тог стабла изгледа попут кокосовог ораха, унутар којег се налази од 8 до 24 бразилска ораха.
Први пут се спомиње у 16 веку, када је неки шпански генерал сакупио његове плодове за своје уморне војнике, који су се брзо опоравили том храњивом намирницом.
Комбинујући бразилски орах с осталим орашастим плодовима - посебно с индијским орахом или пистаћима, или са житарицама и махунаркама, добићемо идеалан састав свих потребних аминокиселина и то у примарном, природном облику.


Лимун


Лимун је дрво из рода Цитруса. Лимун се узгаја  широм света. Лимун је мање дрво, високо од 3 до 6 метара. Плод је жуте боје, унутрашњост му је безбојна, овалног до готово округлог облика, обично уз петељку мало удубљен са шиљастим завршетком на супротном крају. Кора може бити лагано храпава или глатка, а с унутрашње стране обложен је белом сунђерастом овојницом која се зове албедо и није јестива. Биљка се понекад узгаја као украс, али уопште насади се узгајају ради добијања плодова.

 У одговарајућем поднебљу лимуново дрво роди два пут годишње. Пролећна цветња из које израстају најбољи плодови траје најмање два месеца. Исто толико дуго зрели плодови могу чекати брање на грани, што дозвољава непрекидно брање током целе зиме, од новембра па до априла или маја. Друга цветња, која се у комерцијалним насадима изазива присилно, траје у августу и септембру, а плодови се почињу брати у мају, одмах након што се уберу задњи зимски плодови.

Плод лимуна садржи од 40 до 50% сока. Боја сока је жута до бледо зелена, а укус кисео. Садржи до 8% лимунске киселине, мање количине других органских киселина, око 3% шећера и пуно витамина, највише Ц-витамин. 

Дневна доза цитруса (лимун, наранџа, грејп, лимета)
смањује ризик од рака уста, грла и желуца за 50% !



Лосос



Лосос је риба сродна пастрмки, врло укусног меса, достиже дужину до 1,5 m. Млади лососи, шокани, живе у текућој води две године, a затим настављају свој живот у мору да би се после неколико година вратили у реке и узводно доспели до места мрешћења у близини извора где полажу икру у децембру.


Истраживања показују да ако бар три до четири пута недељно конзумирате рибу, смањујете ризик од леукемије, мелома и лимфома. Осим тога, истраживања су показала да конзумирање масних врста рибе (лосос, скуша, туњевина, сардина) смањује ризик од карцинома ендометријума код жена.


Брокула

Брокула или броколи назив је за неколико врста дивљег купуса. Име потиче од италијанске речи  broccoli — гранати купус.
Брокула расте и развија се попут карфиола. Горњи дио ове биљке се назива глава, и она је као и код карфиола сачињена од мноштва мањих „букетића“, који су опет образовани не потпуно развијеним цвастима, али у сваком случају, дају се уочити ситни пупољци. Глава је најчешће тамнозелене до плавкасто зелене боје. Ређе се срећу сорте жуте, љубичасте или беле боје. Време вегетације брокулa износи од 14 - 15 месеци.

"Жетва“ брокулa се обавља када су пупољци средине главе добро развијени али још увек затворени. 


Брокулу можемо назвати и супернамирницом, јер спречава појаву рака те је треба што чешће конзумирати. Али пазите: истраживања показују да је најбоље да је обарите или чак да је једете свежу. Наиме, ако је спремате у микроталасној, она губи 97% својих заштитних својстава.


Powered by Blogger.