OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Малина и њена својства


Малина (лат. Rubus idaeus). Малина је вишегодишњи самоникли жбун са усправним, зељастим стаблом. Грм нарасте и до 250цм у висину. Листови су сложени од 3-7 листића и перасто су састављени, длакави. Цветови бели са дугачким цветним дршкама, сакупљени на врховима грана или у пазуху листова у гроздасте цвасти.



Плодови су многобројне коштунице које су спојене разраслом, сочном цветном ложом црвене, ређе жуте боје. Распрострањена је у Европи и северној Азији. Расте на рубовима шума где је већа влажност ваздуха. Сазрева од јуна до августа. 



    
Није никакво чудо што је малина изузетно тражено воће у читавом свету. Малине су изванредан извор витамина и прехрамбених влакана и обилују фитохемикалијама снажног антиоксидативног деловања. Једна шољица малина, осигурава 50% дневних потреба за витамином Ц, 32% дневних потреба за биљним влакнима, 6% за фолном киселином и магнезијумом, 5% за калијумом и 4% дневних потреба за калцијумом, витамином Б3, Б6, фосфором и цинком. Комбинација присутних витамина Б групе, минерала, прехрамбених влакана, и чињеница да имају низак гликемијски индекс због чега имају повољан утицај на количину глукозе у крви, чини малине добродошлима у исхрани дијабетичара. 


Захваљујући садржају антиоксиданса, малине се сврставају међу топ 10 воћа и поврћа богатог антиоксидансима. Антиоксиданси спречавају и поправљају оштећења настала услед оксидативног стреса, процеса који оштећује ћелије и који се доводи у везу с развојем карцинома, болести срца и крвних судова, Алцхајмерове и Паркинсонове болести. 

Малине нас снабдевају против упалним материјама, као и супстанцама, у првом реду антоцијанинима, које помажу у смањењу ризика од кардиоваскуларних болести и дијабетеса и играју улогу у побољшању вида и памћења. Извор су салицилата који могу спречити настанак артеросклерозе, кверцетина који утиче на смањење лучења хистамина и последично ублажава алергијске реакције. 

Такође, флавоноиди у малинама имају и својство ограничавања способности одређених врста бактерија и гљивица да у организму узрокују различите инфекције. Малине се користе и у лечењу екцема, астме али и у побољшању апетита код деце и реконвалесцената. Побољшава крвну слику, регулише рад црева и смирује болове у желудцу. Малине су један од најбогатијих извора елагичне киселине коју су научна истраживања довела у везу са спречавањем карциногенезе.




    

Како би од малина добили оно најбоље, препоручљиво је јести целе, јер цели плод, па чак и семенке које су богате витамином Е и омега 3- масним киселинама, осигурава највише својстава благотворних за здравље. С обзиром да се брзо кваре, малине је добро конзумирати брзо након брања, односно куповања, или их сачувати смрзавањем, јер су научна истраживања показала да је антиоксидативна активност свежих и смрзнутих малина једнака.

Powered by Blogger.