OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Александар Вићентијевић - Поезија


Носталгија

Кад су ван границе своје
не постоје жеље твоје
Постоји једна жеља велика,
јача чак и од челика.


Сунце све веће ,
али зраци у твоје срце неће.
Киша тихо пада,
а у твом срцу галама сада. 

А у ваздуху нешто недостаје ,
то је оно што у дому остаје.


Александар Вићентијевић ,V2

-----------------------------------------------------------------------------


Пролеће
  
Наше дивно пролеће 
сваке године долеће.   
Сваке године је лепше 
и много је мекше.


Дивне птице лете 
док стара мајка плете.   
Некад киша пада, 
али жетву добру даде.




Први цвет се појавио, 
а снег се коначно одјавио. 
Лаје мало ,слатко куче, 
а деца иду да уче.

Животиње се буде, 
али се за помоћ не нуде.
   
Највећа звезда долази, 
а тама полако одлази. 
Живот се шета 
од почетка до краја света.

Живот се враћа, 
а ноћ је краћа.


-------------------------------------------------------------


Свети Сава
   
Свети Сава беше наш 
Добар Србин,хуман баш
 Он богатство не жели 
већ Библију људима вели

Престо му не беше драг 
већ пређе он монашки праг 
Побеже у брзоме лету 
па се упути у гору Свету

Растко у Гору оде 
а настадоше Савине воде 
У рускоме замонаши се Сава 
па постаде школска Слава


  
                                                        У Ватопед он дође 
                                                         али брзо прође 
На Свету Гору дође цар 
Свети Симеон , Божији дар 
Он подиже у гори Хиландар 
у епској песми Вилендар

Тада Симеон оде у небески рај 
али и даље добра чини знај 
Он помири брата два 
уљем нестаде мука сва 
А затим Сава оде у рај 
у дивни небески гај
   
У Милешеву лежи наш 
добар Србин , хуман баш 
Први...
  
Први писац беше наш 
Свети Сава, јунак баш.
 Он отиде на гору Свету
 преко ноћи у птичијем лету.

 Са оцем Хиландар сагради 
Милутин после храм догради.
 Прву књигу српску пише
 Србија расте као трава после кише.
  
И дипломата први беше он 
никад није повисио тон. 
Независност цркви српској даде 
а народу много наде.
  
Знање народу дели 
он мудре речи вели. 
Па зато ми славимо Светог Саву
понос нашу српску славу.

Александар Вићентијевић VI2


 -----------------------------------------------------------------------------

Лађа
  
Зашто се сунце поново рађа 
кад стално тоне наша лађа. 
Пред очима нам је магла густа 
сва наша срца су у суштини пуста.
  
Е да је бар жив било ко, 
а не само да путник остане зло. 
А бура поново наилази 
сад више не постоје излази.

 Све ће нестати у црној јами 
сви ћемо бити прогутани у вечитој тами. 
Смејаће нам се облаци сиви 
јер ми смо заправо за све то криви.

 Ал` ми можемо променити смер сад 
сутра је касно, кајаћемо се тад.

Александар Вићентијевић VII2



Powered by Blogger.