OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Роберт Шуман


Роберт Шуман је рођен 8. јуна 1810. године у Цвикау, а умро 29. јула 1856. у Бону. Био је истакнути немачки композитор и припадао је романтичарском покрету у музици.




Одрастао је у скромној, али ученој буржоаској породици. Отац му је био писац и од њега је наследио љубав према књижевности, а од мајке склоност ка музици. Шуман је рођен у време цветања музике, онда када се родила прва генерација романтичарских композитора као што су: Хектор Берлиоз, Фредерик Шопен, Франц Лист, Ричард Вагнер и Ђузепе Верди. Иако је показивао велику љубав и надареност, мајка га је послала у Лајпциг да студира права, јер је остала удовица. Нашавши се у граду који не воли и учећи оно што га не занима, Роберт је запоставио студије и посећивао салоне и удружења музичара. Тако је упознао истакнутог професора и пијанисту Ричарда Вика под чијим ће надзором градити каријеру. Убрзо, Шуман путује у Франкфурт, Швајцарску и Италију где слуша извођење Никола Паганинија што је покренуло у њему још већу страст за музиком.


Шуман се 1835. заљубљује у ћерку професора Вика, Клару, изврсну пијанисткињу. У ово доба ствара једно од својих највећих дела, Карневал, у коме је једна од јунакиња Клара. Када је Вик чуо да њих двоје планирају брак, оштро се успротивио јер се плашио да је Клара запустити своју каријеру. Период који је наступио је за Шумана био тежак, али он тада ствара најбоља дела: Фантазија, Крајслеријана, Соната у фа дуру. Три године су Роберт и Клара били раздвојени да би напокон 12. септембра 1840. године озваничили своју везу. У ово време Шуман се спријатељује са Листом и Шопеном, диви се музици Менделсона и Баха и све то ће утицати на његово даље стваралаштво.

Година 1840. представља почетак нове фазе у Шумановом стварању. Успео је да обједини своје две велике љубави, према књижевности и према музици. Компоновао је за дела Хајнеа, Рукрерта, Гетеа. Прво дете му се родило 1841. године и Шуман тада почиње да пише прва симфонијска дела; Пролећна симфонија и такође Фантазија за клавир и оркестар која ће 4 године касније бити употпуњена и постаће Концерт за клавир.

Фебруара 1854. године, Шуманове нервне кризе су постале свакодневица. Без престанка чује ноту ‘ла’, има халуцинације и потешкоће у говору. Потпуно лудило је сваким даном постајало све извесније. Једном се по киши шетао улицама у кућним папучама, отишао до моста и бацио се у Рајну. Међутим, спасен је и одведен у психијатријску болницу близу Бона, где је и завршио свој живот.




Powered by Blogger.