OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Носталгија - Лена Вићентијевић


Понекад тако само седимо,
будни кроз снове лебдимо,
желећи да живот пред нама стане,
да се вратимо у неке старе и лепше дане.


Изнад птице стално ћуте,
око нас људи вечито се љуте,
свуда само грешке се траже;
време које је прошло било нам је драже.

Време,лишено туге и сете;
време,кад си био само дете;
време,које је доносило осмехе веће;
време,које никад вратити се неће.

Сетимо се старих лепих тренутака,
некад важних,а сада пустих места и кутака,
посебних,а скоро заборављених ситница
и људи у којима смо вечито тражили кривца.

Помислимо како смо као мали
смејући се Богу дане крали,
замишљали разне принчеве и виле,
тајне крили у срцу од свиле.

Није било толико тужних и тмурних лица,
није се страховало због крви и убица,
нису људи мислили да је глупост доброта,
нису сви видели новац као смисао живота.

И кад се све сабере и одузме,
туга нас нека обузме
и само један сетни осврт је довољан,
али по нашу срећу неповољан.

Суза сама крене,
суза јака попут стене,
и онда нам буде јасно
о каквој је носталгији Бора писао красно.



Лена Вићентијевић  8/5
ОШ "Бора Станковић", Београд

предметни наставник
Слађана Хаџић, професор српског језика
март, 2016.год.


Powered by Blogger.