OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Малта


Република Малта је мала и густо насељена острвска земља. Простире се на три острва у Средоземном мору, наспрам Сицилије.

Сачињавају је острва Малта, Гоцо и Комино. Претежно је брдовито острво (највиши врх 244м). Површинских водених токова нема.

Главни град Малте је Ла Валета, а највећи град је Биркиркара. Малтежани чине највећи удео становника Малте а највећа мањина у држави су Британци. Број становника државе Малте је око 412.000. Службени језици Малте су малтешки језик и енглески језик.




Малтешки је национални језик државе. То је семитски језик који је настао од сицилијанског арапског, а има велики број посуђеница из сицилијанског, италијанског, нешто француског а у новије време и енглеског. Клима је средоземна, одликује се благом зимом. Снег готово никад не пада. 



Први насељеници Малтешких острва били су пољопривредници који су се овде населили око 5200.п.н.е. са Сицилије. Након ове цивилизације Малтешка острва су неко време била ненасељена. У бронзано доба се опет појављују досељеници. Око 700.п.н.е. на острва долазе Грци, а век после долазе и Феничани. Након пада Феникије под персијску власт, ово подручје је око 400.п.н.е. потпало под контролу Картагине. За време Пунских ратова 218.п.н.е.





Малтежани су се побунили против картагинске власти. За време Сиракуске побуне, Малта је остала верна Риму. Распадом Римског царства на Источно и Западно у 4. веку, Малта потпада под контролу Византије којом се владало из Цариграда. Године 1091. Нормани освајају Сицилију и Малтешке отоке. Године 1530. Карло V, цар Светог римског царства, предао је острва витешком реду Јовановаца. Власт Јовановаца доживљава крај кад је Наполеон освојио Малту на свом ратном походу на Египат 1798. године. Године 1814. Паришким мировним споразумом Малта је службено постала део Британске империје све до 1964. године. Малта се тек 1974.године изборила за своју независност. Од 2004. године Малта је чланица Европске уније.






Хришћанство је на Малту донео Свети Павле 70.године, када се његов брод насукао на ова острва. Око 98% становништва Малте су римокатолици. У целој држави постоји око 360 цркава.


     До 19. века економија Малте била је ограничена на производњу памука, дувана и бродоградњу. Данас су најзначајнији малтешки ресурси кречњак, повољан географски положај и продуктивна радна снага. Привреда земље зависи од међународне трговине (бродски превоз терета), индустрије (електроника и текстил) и туризма. Земља је данас извозник услуга као што су банкарство и финансије.



У држави се саобраћај одвија левом страном, као у Великој Британији. С обзиром на величину државе, удео аутомобила је прилично висок. Главно средство јавног превоза у држави су аутобуси који јефтино и учестало повезују разне делове Малте и Гоца. 

Матлешка култура је спој многих култура које су током векова биле у додиру с Малтешким острвима.




Powered by Blogger.