OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Из ђачког срца - Кристина Цвејић

Железничка станица „Краљево“ 

У потрази за мојим пејзажима


Железничка станица „Краљево“ 07:30 часова. С нестрпљењем се чека полазак воза. Седамо у купе. Прозори су широм отворени и маме свежину летњег јутра.
Воз лагано креће идући ка Матарушкој бањи смештеној на обалама реке Ибра ушушкане међу обранцима планине Јелице и Столова.

Висока листопадна шума у својим богатим крошњама крије своју лепоту овог недодирнутог предела, лагано прелази у ниско растиње што дубње улазимо у Ибарску клисуру. 

Река више не тече мирно. Њени замућени валови све се жешће боре пробијајући обранкеКопаоника који се стамено и поносно уздиже ка небу. Кривудајући дуж корита реке Ибар долазимо до уснулог и некако заборављеног града Рашке где се река Рашка стидљиво улива у Ибар. И сунце све више граби ка небеском пространству ширећи своје необуздане зраке. Поново је завладала тишина међу људима и птицама.



На граници смо према Косову. Ту су неки чудни људи ,чудног погледа од ког ме лагано прође језа, те потражих топлину у очевом загрљају. Затворих очи а некако истог трнутка воз поново крене. 

Древни град Звечан, поносно уздигнут ка небу, смештен на ушћу Сетнице у Ибар, остаје за нама. Улазимо у Косовску котлину ишарану плодовима тек сазрелог жита, кукурузним пољима чије се младо лишће шири у бокорима вапећи за сунчевим зрацима залуталим у лепоти Косовских божура. 

  

Косово Поље

Преда мном је широко Косово Поље натопљено крвљу Косовских јунака. Негде око подне улазимо у Приштину, највећи град на Косову, мој родни град и мој дом. Суза крене низ око, онако сама и незадржљива. 


Ту се поново срећем са својим сестрама и својом баком после дужег времена.и поново сма заједно на окупу срећни и задовољни. Мојим срцем шири се радост, у истом трнутку и туга због напуштеног завичаја и полу заборављеног раног детињства.


Срећна сам што сам овде и што сам одавде.


Кристина Цвејић ,VII 4
ОШ "Бора Станковић" Београд 



Powered by Blogger.