OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Мирослав Антић


Плави чуперак

Плави чуперак обично носе
 неко на оку,
 неко до носа,
 ал има један чуперак плави
 замислите где?
 — У мојој глави.


Како у глави да буде коса?

 Лепо.

                                                              У глави.
                                                              То није мој чуперак плави,


већ једне Сање из шестог „а”.



                                                       Па шта?

                                                       Видећеш шта — кад једног дана
                                                       чуперак нечије косе туђе
                                                       мало у твоју главу уђе,
                                                       па се умудриш,
                                                       удрвениш,
                                                       па мало-мало... па поцрвениш,
                                                       па грицкаш нокте
                                                       и кријеш лице
                                                       па шаљеш тајне цедуљице,
                                                       па нешто куњаш,
                                                       па се мучиш,
                                                       па учиш — а све којешта учиш.

                                                       Измешаш роткве и ромбоиде.
                                                       Измешаш нокте и пирамиде.
                                                       Измешаш лептире и градове.
                                                       И спортове и ручне радове.
                                                       И тропско биље.
                                                       И старе Грке.
                                                       И лепо не знаш шта ћеш од муке.

                                                       Сад видиш шта је чуперак плави
                                                       кад ти се данима мота по глави,
                                                       па од дечака — правог јунака
                                                       направи туњавка и неспретњака.

* * * * *

                                                      Први танго

                                                      Девојчице,
                                                      ви, које сте вечерас последњи пут
                                                      успавале своје лутке
                                                      и кришом од њих,
                                                      на прстима,
                                                      дошле на ову игранку,
                                                      са зеницама питомим,
                                                      са зеницама срнећим,
                                                      бистрим као највећи
                                                      као најлепши цвет,

                                                      и ви са осмехом топлијим
                                                      од месечине на пропланку,

                                                      и ви, заљубљене у први увојак
                                                      што вам покрива ухо,
                                                      и заљубљене у цео свет...



                                                             Дечаци,

ви, који сте вечерас
први пут некако друкчије,
мангупски зачешљали косу,
па вам се одједном чини
да вам ничу бркови,
а осмех вам на лицу
сличан мушкијим људима,

и ви, са кликерима у џепу
и пегама на носу,
што се правите важни,
па сте променили ход,
а срце и даље вам дрхти
као преплашени миш
у задиханим грудима...

Хајде, започнимо овај
наш први танго у животу!
Играјмо!
Није страшно

Два лево – један десно.
Један лево – два десно.
Ево, бројимо сви углас.

Збогом оловни војници!
Збогом детињство са кикама
и плавом машном!
Збогом све оно што је било јуче!

Добро нам дошло
све ово што је испред нас!

Није ово час хемије
нити час математике.

Тихо!
Тихо за оне
пред којима се вечерас
отвара младост широка!

Уместо лутака
пред сваком девојчицом клања се
по један живи, пегави лутак.
Уместо кликера,
у срце сваког дечака
котрљају се два топла
и насмејана ока.


Powered by Blogger.