OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

То је моја земља - Милица Станковић


Како ми увек срце заигра када изговорим те две речи: Моја земља! Од неке топлине чини ми се да ми образи горе, а осмех не силази са лица. Одједном оживе у мени сви јунаци чија крв тече мојим венама. И испуни ме поносом сазнање да сам потомак храбрих витезова који су стајали на границама и Србије и Европе.

Моја земља личи на бајковите приче у пределима где се гнезде орлови и где цивилизација још није стигла. Осећам мирис стогодишњих шума које су сачувале у себи ону танку нит која стварност везује са маштом. У тим шумама, чини ми се, крију се вилењаци и граде своје домове, скривени у срцу земље које пресецају толике реке.


Овде је Дунав усекао себи пут, који за руку води још много пријатеља да заједно зароне у Црно море. Вредни ратари жању жито и пеку беле хлебове, топле као приче које су се у давна времена причале крај огњишта. Овде се странац дочекује залогајем хлеба и шаком соли, отвореног срца нудећи му све чиме домаћин располаже. 


Пишемо најлепшим писмом на свету, а онима што кажу да је наш језик тежак за учење, поручујемо: Није тешко, пробајте говорити осмехом, као и ми, тако се лакше споразумемо. Нема лепшег звука ни призира за очи него када се наша химна запева широм света у славу наших спортиста, који су прваци и рекордери у многим дисциплинама.




Србија и српски народ подарили су свету величине каквих је мало и у многобројним народима. Наши познати научници Никола Тесла, Милутин Миланковић, Михајло Пупин и многи други, научници су светског гласа, понос ове земље и генији који су задужили читаво човечанство. Не само због природних лепота и славних научникa, спортистa и богате и бурне историјe, моја земља је позната и по музици и забави. Наш традиционални фестивал трубача у Гучи једна је од најпознатијих манифестација у Европи.

И још је толико тема везаних за моју отаџбину о којима може да се говори, а да се не претера, a при томе још увек нешто може и да се заборави. Никада краја причи о мојој зачараној земљи, која понекад успавана мирује и чини ми се да касни за остатком света уљуљкана на Балкану, протежући се у својој лепоти од Војводине до Косова. Волим је баш такву каква јесте! Питома и нежна за пријатеља, а дивља и неукротива за све оне са лошим намерама.


Милица Станковић
ученица VI/4 разреда
ОШ "Бора Станковић", Београд
Powered by Blogger.