OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Сара препоручује : Прочитајте „Белог Очњака“ Џека Лондона


На далеком двору, у околкини Аљаске, живео је чопор вукова. Они су тамо, недељама и месецима онако мршави и изгладнели тумарали по шумама тражећи и најситнији залогај да утоле глад. Из целог чопора издвајала се само риђа вучица звана Кајчи. Била је најхрабрија и најиздржљивија . Задивила ме је њена спретност.


Једног дана у сивој малој пећини кајчи доби мале штенце. било ох је четворо. Сви су били сиви као њихов отац Једнооки, само се један издвајао и личио на мајку.


Било је јако хладно; снег је вејао и наступило је време глади. Отац једнооки није недељама ништа уловио. Изгладнео, враћајући се у пећину, и сам је угинуо на свом путу. У међувремену издахнула су и три штенца. Остало је само једно, оно које се од рођења издвајало. Оно је било штене коме је Бог подарио нешто посебно, био је то Бели Очњак – пола вук, а пола пас.

Непоколебљив, жилав, одважан мали штенац је истраживао свет далеког севера. Њиме је управљала краљица дивљина, мајка живе, нетакнуте природе. Док је Бели Очњак ловио са мајком, савладао га је нагон за преживљавањем и истраживањем. Зашао је у шуму и стигао до реке. Оклизнуо се и упао у реку. Река Мекензи га је носила тако немилосрдно да се замало удавио. када се извукао, ухватили су га Индијанци. Један од њих је рекао „Woban wabiska ip pit tah !“ То је значило „Пази, бели очњаци !“ По томе добише име и он и ова књига.

Бели Очњак припао је Сивом Дабру. Он га је тукао и није показивао љубав према њему. Зато је одрастао у крволочног вука без икаквих осећања. Ово се дешава у стварном животу, јер људи злостављају своје псе, који су им бескрајно одани. Једино пас пружа безусловну љубав коју, нажалост, стотине људи не знају да цене.

Сиви Дабар продао је свог пса Лепотану Смиту коме је стало само до новца. Користио је Белог Очњака као пса за борбе. Са лакоћом је добио кучиће. У граду је постао познат као Крвави Очњак, пас који леди погледом и убија угризом. Изгубио је борбу само од једног пса. лепотан Смит се због тога разбеснео. Кренуо је да туче Белог Очњака иако је овај био исцрпљен. У том тренутку долази Видон Скот, непознати младић који одузима Белог Очњака и води га код себе кући. након тога Очњак први пут доживњава љубав. Почиње да воли Видона и они крећу на пут...

Ова књига ми је постала омиљена. Свиђа ми се како је Скот поступио. Шта се даље дешавало, нећу вам открити јер желим да и ви прочитате књигу.Читајући ови књигу, обишла сам ледену Аљаску, упознала добре и лоше људе и на крају свега, била сам јако срећна. Надам се да ћете и ви проживети ову поучну, помало тужну авантуру, која ће заувек остати урезана дубоко у вашем срцу.



САРА АНДРЕЈИЋ 5/4.
ОШ "Бора Станковић" Београд

предметни наставник
Слађана Хаџић
Powered by Blogger.