OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Да ли децу треба терати да једу?



Неретко се срећу деца која одбијају одређене намирнице од малих ногу. 
Убеђени да су им оне неопходне за правилан развој, родитељи покушавају наговарањима, претњама, кажњавањем, уценама, молбама, да их приволе баш на ту храну... 
Уколико су то здрава деца са високим нивоом енергије, нема потребе за бригом. Треба поштовати њихову индивидуалност у укусу, али и потребе организма. Укус најчешће и јесте повезан са нутритивном потребом. Децу од малих ногу не треба кажњавати да би јела, већ их навикавати на благовремену и квалитетну исхрану кроз редовне оброке, али уз изузетно поштовање њихових индивидуалности и у погледу укуса. 


     Дете зна шта му не прија


Поред тога што се дешава да дете једноставно одбија да једе одређену врсту хране осећајући шта је за њега добро, а шта му штети, дешава се да се та нетолеранција одрази као алергија. Такође се дешава да дигестивни систем покаже да најмлађима поједина храна не одговара кроз неуредне и лоше столице, гасове. 

Деца често не воле месо. Нетолеранција на млеко и млечне производе је такође честа. Не треба терати, него понудити друге намирнице које садрже калцијум. Дешава се и да је дете алергично на одређену врсту воћа или поврћа. Могуће је да организму није потребна понуђена количина извесних минерала или витамина, да је баланс успостављен и организам, не желећи да га ремети, шаље поруку преко чуло укуса – не волим, јер ми не треба!

Дешава се да, не налазећи довољну количину потребних елемената у храни која му је понуђена, дете гребе зид и једе креч и сл. Интуитивно препознаје изворе у њему, у том тренутку, дефицитарних нутритивних елемената.
 
    
Поштујте дечији апетит и склоности

Према томе, децу не треба, а врло често није ни могуће терати да једу ни по питању одређене врсте намирница, ни по питању количине. Такође не треба очекивати да су дечји укус и потребне количине хране константни. Нема потребе за бригом ако дете у једном периоду једе мање или почне да одбија оно што је некада радо јело. Промене настају због разних чинилаца- годишњег доба, периода интензивног раста, степена физичке активности, психичке равнотеже. И током болести деца најчешће одбијају храну. Ни због тога не треба бринути, већ испоштовати апетит као непогрешиви показатељ потреба организма. Постом за време болести организам се ослобађа токсина.


Такође штеди енергију коју би потрошио на варење, а која му је неопходна за рад имуносистема. Кад оздрави, дете често има појачани апетит како би повратило телесну тежину и тада се дешавају прекретнице у његовом избору хране. Тада треба бити маштовит. Доказано је да се деца којој је дозвољено да једу само оно што сама изаберу правилно развијају.
У правилном избору хране одрасли могу бити добри стратези.


Powered by Blogger.