OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Зашто волим свој језик - Лена Вићентијевић


Злато се топи, сребро тамни, а гвожђе рђа. Временом схватиш да је све пролазно и једном ће све бити безвредно.Шта лако стекнемо, још лакше изгубимо,али ствари које се годинама стварају и чувају остају заувек.


Већина људи не воли ову земљу,па ни овај језик,и вероватно проклиње све што се овде родио. Слажем се да је живот у Србији тежак, да има много бољих и лепших земаља за живот, али не треба се свега тако лако одрећи.

Српски језик припада јужнословенским језицима и сродан је хрватском, македонском, бугарском и словеначком.Поред њих,у ову групу убрајамо и језике светских сила,попут руског. Штавише,у прошлости је то био један језик.Кроз векове се он мењао; добијао је елементе других језика, неке речи и правила су изашли из употребе,док су црква и ратови имали велики утицај. Српски језик је преживео многе препреке: неписмен народ, поунијаћење, реформе и слично.Писмо и језик којим ми данас говоримо почео је да живи у 19. Веку, током Вукове реформе.

Овај стари Тршићанин се целога живота борио за нешто што ми данас олако схватамо и потцењујемо. Преко педесет година се трудио да олакша живот будућим генерацијама, да нас описмени и обогати. Мислим да му је једини мотив била управо срећа потомака, али исто тако мислим да би се разочарао када би видео колико смо незахвални.

Користимо туђе речи, туђе писмо, а не познајемо свој језик ни правопис,; не знамо песме које су нам преци оставили у аманет,јер смо исувише заузети дивљењем страним земљама.Нико ни не помишља да се бави српским језиком,јер зна да ту нема ни пара ни живота.Па зашто то све радимо? Зашто нам је увек туђе драже? Не можемо натерати себе да волимо овај језик, али га можемо поштовати, ако не због себе,онда због својих предака.

Ја сам једна од ретких младих људи који воле српски језик и желе да се њиме баве.Обично ми се сви чуде када им то кажем и то у потпуности разумем,јер је тешко живети од овог језика.Са друге стране, не желим да ми живот прође радећи нешто што не волим и кајући се јер сам жртвовала срећу за новац. Свесна сам да ћу вероватно цео живот учити децу падежима, правопису, гласовним променама и делима покојних песника, али мени то не смета.

Сматрам да су нас Караџић, Мркаљ, Ћирило и Методије задужили много, а неко тај дуг мора да врати.У наслеђе су нам оставили овај диван, али тежак језик и прелепу поезију и прозу коју ће учити многи после нас. Зато будимо људи и својим великим знањем укажимо им почаст.




Лена Вићентијевић, 8/5. - 2015.
добитница републичке награде за српски језик

предметни наставник
Слађана Хаџић
Powered by Blogger.