OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Пре и после сајма књига


Сваке године, кад одемо на сајам књига, на можемо да се отмемо једном чудном утиску.
И задивљени смо и збуњени, и срећни и сетни, у устима - и слатко и горко, у души – и топло и хладно.


Све хоћемо да уживамо, ал нешто нам се не да. То што је књига много, а новца мало није страшно јер смо се на то навикли; што је времена недовољни , а обавеза превише па стално журимо такође је уобичајена ствар. Шта нам онда то квари задовољство које чекамо годину дана?


Ученика на сајму сваке године има колико хоћете, али изгледа да је више оних који су дошли да би изостали из школе него да би потражили добру књигу. Превише их је испред хале; једу пљескавице, пуше, разговарају и „помало“ псују. Они који уђу, довикују се, гурају и нису свесни где се заправо налазе. Најбољи су они који су купили понеку књигу коју никада неће прочитати.

Управо они буде онај мучан утисак и терају нас да се запитамо „шта ће с нама бити до пошљетка“. Једнога дана ти млади људи ће постати јавни радници, уредници културних рубрика, директори великих фирми, организатори крупних послова. Можда је баш зато толико правописних грешака у средствима јавног информисања и оглашавања, што је читање постало куповина, а не образовање, што се изражавамо и споразумевамо нејезичким средствима као што су махање рукама, лупкање по рамену и замуцкивање.

   И тако, док излазимо са сајма, помешаних осећања и узбурканих мисли, у руци све јаче стежемо кесу са понеком књигом. Управо тај стисак буди снагу и уверење да се морамо борити против лоших навика и лажних одликаша. Макар то била борба са ветрењачама, не смемо одустати. Борбу започнимо радом на самом себи: да моћна реч потисне псовку, да искреност буде изнад лицемерја, да се мудрост узвиси над глупошћу; да књиге читамо, а не само да их купујемо.



Слађана Хаџић, 
професор српског језика
Powered by Blogger.