OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Упознајте Мају Ристановић



Аутобиографија - Маја Ристановић, ученица 8/4.

Имам четрнаест година. За некога сам још мала, за некога одрасла девојка, али за себе ја сам дете које другачије гледа на свет, разуме приче и проблеме осталих и свесно је шта се све дешава у свету.


 За оно што сам сада заслужни су, како моји родитељи тако и поједини наставници у школи : наставница српског, наставница биологије, наставница географије и мој разредни. Утицали су на мене, па сам се тако и мењала. Они су ми улили снагу и вољу за даље школовање и живот. Нисам у овом тренутку сигурна како бих им се захвалила. Љубав, наду, поверење, смиреност и још небројена добра несебично су ми поклањали. Једна од мојих жеља и јесте да им се, када будем стасала у одраслу девојку, бар на неки начин одужим.

Моји родитељи су ми обезбедили квалитетан и занимљив живот : Основна школа, Музичка школа, часови енглеског, немачког и италијанског језика, часови физике, хемије, бројна путовања и можда још милијарду ситница које многа деца немају, па зато све то опрезно чувам и поштујем. Иако подједнако волим и друштвене и природне науке, успешнија сам у природним и за то су вероватно заслужни моји родитељи који су завршили факултете природних наука. Уживам у истраживању новог, раду на терену, микроскопирању, раду у лабораторији, експериментисању… Такође, увече, када све спава, једино звезде као фењери вредно раде, опустам се и изгубим се у свету астрономије. На бројна питања о планетама, сателитима, метеорима, звездама одговоре проналазим у књигама и на часовима географије. И одједном угледам звезду падалицу и помислим : она је као и ми људи. У једном тренутку она је сјајна и реп јој је величанствен, а у следећем ишчезне као да је није ни било, а ми људи смо у једном тренутку неизмерно срећни и поносни, а у наредном смо клонули и чини нам се да смо у безизлазном стању. Успони и падови – два брата близанца која су увек ту, прате ме кроз цео живот. Један ме бодри и чашћава, док ме други учи животним лекцијама и јача ме.

Постоји у животу нешто што ме гура даље и што ми даје вољу ЖЕЉЕ и ЦИЉЕВИ. Увек су ту, као интуиција и опомињу ме да морам да идем даље И кад паднем, одмах устанем и, што је још важније, наставим са више самопоуздања. Моји животни циљеви су : да се школујем и постанем фармацеут, да отворим школу у Африци и да донирам велику суму новца како бих подржала борбу против рака. Сваког дана тежим ка томе да остварим своје снове, испуним циљеве, помогнем другима. Родитељи су ме учили да се труд увек исплати, пре или касније. Верујем им и сигурна сам да је стварно тако.

Однедавно је почело да ме занима и радио аматерство. Мој тата се бави овим врло интересантним хобијем, па ме је тако свачему научио. Учећи технике и вештине радио аматерства, схватила сам нешто невезано за то. У животу, чиме год да се бавимо, битно је да то волимо и радимо поштено. Волим своје хобије и мислим да ће ми баш овај омогућити да се упознам са различитим људима; можда пропутујем свет и на тај начин упознам традиције и веровања других људи као и историје многобројних градова и проширим своје знање.

Пре пет година пошла сам у музичку школу. Кренула сам од једноставнијих композиција, а сада опрезно вежбам композиције најпознатијих композитора : Јохана Себастијана Баха, Волфганга Амадеуса Моцарта, Роберта Шумана… По завршетку ниже музичке школе, где сам шест година свирала клавир, волела бих да кренем на привате часове виолине. Уз класичну музику се свакодневно опуштам, док ми свирање клавира помаже да у свакој ситуацију будем смирена и да се ослободим напетости. Поред клавира у слободно време се бавим једним од својих омиљених послова – УЧЕЊЕМ СТРАНИХ ЈЕЗИКА. Већ седам година пажљиво учим енглески, три године немачки и годину дана италијански језик. Причала сам са родитељима и мислим да сам их убедила да ми за две или три године дозволе да почнем да учим и арапски.


За геграфију и хемију определила сам се јер то волим, тиме планирам да се бавим кроз живот, јер ме то испуњава. Рад у лабораторији, рад на терену, бројни експерименти, као и литература употпуниће моја досадашња сазнања и сигурна сам да ће још више распламсати жељу за даљим истраживањем. Освајајући бројне награде како из природних, тако и из друштвених наука научила сам да та диплома или медаља могу да се изгубе, поцепају, дођу и прођу, али знање које ми поседујемо остаје заувек само наше. Награде су само потврда нашег труда и залагања.

За крај бих само написала да би требало сви да се водимо својим сновима, да се трудимо и ширимо знање. Данашња омладина, а и будуће генерације ће, поведени тако путањама снова, циљева и жеља , допринети науци, употпунити једну нацију, бити недвосмислено представници једне државе и народа !



Маја Ристановић, ученица 8/4.
ОШ „Бора Станковић“ Београд


 предметни наставник
Слађана Хаџић



Powered by Blogger.