OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Царска бара, Екскурзија


Резерват ЦАРСКА БАРА се налази у близини неколико значајних саобраћајница: магистралног пута који повезује Београд, Зрењанин, Кикинду и Суботицу.

Удаљеност Резервата од Зрењанина је 16 км, Београда 52 км, Новог Сада 50 км, Кикинде 75 км. Специјални резерват природе Стари Бегеј - Царска бара је систем водених екосистема са тракама трске и шевара, степа и врбака. Простор Царске баре карактерише густо изаткан ћилим река, канала, језера и бара, док се боје смењују од плавих језера, преко зелених и смеђих шума, све до бледо жуте и беле боје слатина. На овом простору некада се протезало безброј већих и мањих мочвара. Данас овај простор карактеришу меандри Старог Бегеја који се сужавају и скраћују и баре — све више нагнуте у односу на дно речног корита.



Биљни свет Царске баре који плени својом лепотом, представљен је бројним аутохтоним врстама, од којих су неке ретке, поред оних које се редовно срећу на барским комплексима. По својој вредности издвајају се од водених биљака водени гриз, водена папрат, бели локвањ и друге: у ливадској вегетацији присутни су врањемил, хајдучка трава, слез, пелен, ливадска жалфија и друге; а у мочварној вегетацији: заједнице тршћака, водољуб, барска перуника, јеженица, пачија трава, иђирот и друге.




Шумске површине заузимају значајне делове Резервата. Бројна стабла у околини колоније чапљи и корморана имају осушене врхове, чинећи их тако погодним за осматрачнице и узлетишта за лов рибе у језеру или бари, овим становницима баре.




За богатством света флоре не заостаје ни фауна, где се уз доста среће могу пронаћи: дивља свиња, срна, лисица, зец, бизамски пацов, шишмиш, твор, јеж, текуница, кртица, ласица, хрчак, барска корњача, сиви гуштер, белоушка, зелена жаба и шарени даждевњак. У водама Старог Бегеја и Царске баре живи чак 24 врсте риба из 16 фамилија.






Светску славу овом месту донело је присуство птичјег света са око 240 врста, због чега је ово добро проглашено за Рамсарско подручје, тј уписано у УНЕСКО-ву листу мочварних подручја од међународног значаја. Неке од ретких птица које се овде могу видети су: орао белорепан, еја мочварица, ливадска еја, кобац, мишар, чапља кашикара и многе друге.



У овој оази флоре и фауне најраније присуство човека сеже чак 6000 година у прошлост, о чему говоре докази пронађени у хумкама у околини Мужије и Титела. Рану историју краја обележио је хунски вођа Атила-Бич божји, за чије име су везане бројне легенде о настанку имена Царске баре. На изглед миран и тих крај, сведочи о бурној историји народа који су се овде смењивали али и остајали: од Бугара, Румуна и Турака до Немца, Мађара и Срба.
Powered by Blogger.