OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Пас и вук - Езопова басна


Угојеног пса случајно сретне необично мршав вук. Застану, и пошто су се поздравили, упита вук:

- Због чега си тако сјајан? Од каквог си се јела тако угојио? Јас сам много снажнији од тебе па ипак умирем од глади.

Пас објасни просто:

- Исти ћеш такав и ти бити ако можеш моме господару да учиниш исту услугу као и ја.

- Шта то? – упита онај. – Да будеш чувар прага и дању у ноћу чувас кућу од лопова.

- Спреман сам на то. Сада подносим снег и кишу и живим тешким животом у шуми. Колико ће ми бити лакше да живим под кровом и у беспослици једем обилну храну.

- Хајде онда самном. – док су ишли, примети вук да је ланац огулио врат псу.

- Одакле ти то, пријатељу? – Ништа. – Реци ми ипак, молим те.

- Пошто изгледа да сам љут, дању ме везују да по дану спавам и будем будан кад додје ноћ. Увече ме дреше и тада лутам куда ми се свиди. Донесу ми хлеб од своје воље. Са своје трпезе господар ми даје кости, слуге ми бацају комаде и јела која им преостану. Тако се мој трбух пуни без труда.

- А да ли је слободно да идеш куда желиш?

- Није слободно никако – одврати пас.

- Уживај оно што хвалиш, псу! Не волим ни краљ да будем ако нисам слободан.


Извор: http://www.duhoviti.com
Powered by Blogger.