OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Дом Михајла Пупина



Народни дом Михајла И. Пупина представља задужбину који је велики научник оставио Идвору и Идворцима. Родна кућа Михајла Пупина је део музејске поставке, и представља Српску Банатску кућу са половине XIX века.


То је Банатска кућа која се протеже дужином имања, са карактеристичном фасадом. Унутрашњост осликава свакодневни живот у време када је Михајло Пупин живео у њој.


Кућа постала је део музејског комплекса 1979. године, а 2004. је комплетно реконструисана у част 150. годишњице рођења великог научника.

Музеј посвећен лику и делу Михајла Пупина смештен је у згради старе школе, подигнуте 1843. године. Музејску поставку израдио је Музеј Војводијне из Новог Сада 1979. године и од тада се није мењала.

Поставка приказује животни пут великог научника од првих сазнања о свету у родизтељском дому, до признања и славе за своја научна достигнућа како у Америци тако и у отаџбини.




Само здање је изграђено у академском стилу. Посед велике сале и службених просторија имало је библиотеку, генератор за електричну струју и разглас у целом Идвору. Све до 1979. године, народни дом је функционисао као дом културе, када је добио данашњи изглед. Истовремено, подигнут је и нови део Дома културе "Михајло Пупин".




Михајло Пупин се родио 9. октобра 1854. године у Идвору, који се тада налазио у саставу Војне границе. Прва слова научио је у идворској основној школи а школовање је наставио у реалној гимназији у Панчеву и Прагу.

У Сједињена Америчке Државе ушао је 1874. године као један од многобројних усељеника. Пет година је провео као физички радник учећи енглески језик и стичући знања потребна за упис на колеџ. 1879. године постао је студент "математике и филозофије" на Колумбија универзитету. Михајло Пупин је био одличан студент. Добио је стипендију за постдипломске студије у Кембриџу. Ту се упознао са физиком, тада науком у успону. Докторске студије обавио је у Берлину, код тада најученијег физичара, професора Хелмхолца.

По повратку на Колимбија колеџ добио је место редовног професора. Предавао је студентима физику, механику, математику... преко 30 година.





Током своје професорске каријере Михајло Пупин бавио се и научним и проналазачким радом. Званично, Пупин има 24 пријављена патента. Међу њима се истиче "Пупинов калем" проналазак који је омогућио телефонске разговоре на велике удаљености. Омогућио нам је да сви имамо телефоне на тај начин што је омогућио да се велики број телефонских разговора проведе кроз једну телефонску линију. Усавршио је рентгенску фотографију тако што је скратио време експозиције и побољшао квалитет снимка. Подржао је Николу Теслу и његов систем наизменичних струја у "рату струја" са Томасом Едисоном.



Михајло Идворски Пупин имао је ту част да постане славан и поштован од свих још за свог живота. Носилац је бројних признања и награда за свој професорски и научни рад. За проналазаштво добитник је "Едисонове медаље" - највећег признања које неки проналазач може примити. Један се награда зове по његовом имену: "Пипинова медаља" - награда за радове у физици.

Током свог живота, Михајло И. Пупин јеобјавио двадесетак књига. За једну, своју аутобиографију, "Са пашњака до научењака", добио је Пулицерову награду.

Михајло И. Пупин, умро је у Њујорку, 12. марта 1935. године. Сахрањен је на гробљу Вудлон, у Бронксу.




Powered by Blogger.