OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Jедан стари занат - Лука Гројић


КОВАЧ МАЧЕВА

Сви знамо ко је ковач, али мало ко од нас је видео ковача како ради.Тај занат је данас врло редак,  што је велика штета јер су ковачи у прошлости били веома цењени.

Међу њима су посебно место заузимали ковачи мачева. Осим што је био незамењиво оружје у борби, мач је вековима био обележје витезова и племића и преносио се са оца на сина као део породичног блага. Ковачи мачева су имали тежак задатак да направе оружје које ће бити поуздано у борби и чије  се  сечиво  неће  иступити  нити  сломити.  Дршку  су  украшавали драгим камењем, породичним  грбом  или  неким  симболом  краљевске  владавине.  Тајне ковачког заната су се, баш као и мачеви у племићким породицама, преносили са оца на сина.


Ковање мача је дуг и сложен процес. Најпре се комад челика жари док неомекша. Ковач на основу боје ужареног челика зна да процени температуру. Затимбрзим и прецизним ударцима чекића обликује сечиво, а онда га хлади потапањем уводу, што се назива каљење. Затим опет иде жарење, па прекивање, па каљење, и товише  пута.  Ако  се  само  једном  погреши,  мора се  почети  испочетка  са  новим комадом челика. На крају следи ручно брушење и полирање, па украшавање дршке. За израду једног јединог мача потребно је утрошити много дана мукотрпног рада.


Недавно сам прочитао да је постојао такозвани Српски мач, који је био веома цењен. Накрсница ( штитник за руку ) му је био у облику латиничног слова S. Захваљујући томе, мачевалац је могао лакше да скрене противниково сечиво. Најстарији примерци овог мача потичу из 14. века, пре Косовског боја. У истом чланку сам прочитао да у околини Смедерева живи ковач који их још израђује. Он је испричао да је посао веома тежак, али да сав умор нестане кад види готов мач који је направио својим рукама из без обличног комада челика, само помоћу чекића,ватре и много стрпљења.


Лука Гројић 7/4.
ОШ "Бора Станковић" Београд

предметни наставник
Слађана Хаџић

Powered by Blogger.