OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

Ђачки кутак



Поезија :

Доротеја Кнежевић, V3
Ана Стојановић, IV 5
Владимир Ристић, IV1
Дејана Николић, IV1
Ана Миливојевић, III3
Тамара Таминџић, III1




У горици печурка

У горици печурка
испод високог дрвета.
У хладу мирује,
слуша славује.

Другарица  пуно има,
зелених детелина.
Песме стално слуша,
од среће је боли душа.

Околину лепу има
и у њој  ужива.
А кад дођу хладне зиме,
не проговара своје име.

Већ у горици на једној ножици
тужно главу спушта
и у снегу се смрзава,
зима ју је прогутала.

Ана Стојановић, 4-5

*********************


Беба,деда и Урош

Кад киша пада,
тада баба влада.
Она кромпир љушти,
Када киша пљушти.

Кад сунце засија јарко,
Напоље брзо изађу,
Урош и његов друг Марко.  

Владимир Ристић, 4-1

*********************

Моја школа

Постоји једна школа
у њој нема бола.
Свако књигу да воли мора
име јој је Станковић Бора.

У школи учимо многе ствари,
и за оцену нико не мари.
Знање је највеће имање,
и  то је најбитније стање.

Ана Миливојевић   3-3

*********************************** 
 
Школа

У школи раде наше друге маме,
и поред нас никад нису саме.

Прву љубав упознајемо у школи,
и она се заувек  воли.

У школи упознајемо другаре сјајне
Са којима делимо наше мале тајне.

Деца у школи весело крећу,
И она им доноси велику срећу.

Дејана  Николић 4-1

*********************************** 

Растанак

Дошли смо као прваци,сви смо били збуњени,
Без имало знања.
Она нас је учила и научила,сада смо порасли,
не само по физичком изгледу,
већ и по знању и понашању.
Одлучили смо да јој поклонимо нешто веома вредно.
Нисмо још поклонили огледало-оно је ломљиво,
нисмо још поклонили златну огрлицу-она се кида,
нисмо још поклонили мобилни-он се ипак  квари.
Поклонили смо јој нешто што је веома вредно,
а не може се купити.
То су наша срца,која куцају само за вас,
Наша драга и вољена, наставнице,Олга.

Доротеја Кнежевић  5-3

***************************************** 

Шта стане у моје око

Моје око види
Све што му се свиди
Пчелу мед кад носи
Сестрину љубав  што ме греје
Сјај у  маминој коси
И брата што се смеје.

Планине,реке што теку
Цвеће шарено и мирисно
Вруће колаче што се пеку
Волим све што је радосно.

Оно што не волим
Ја ни не гледам
Све брзо преболим
Већ до пола један.

Тамара Таминџић  3-1
 

Powered by Blogger.