OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

08. Септембар - Међународни дан писмености



БЕОГРАД - Међународни дан писмености, који се обележава данас - 8. септембра, прилика је да се укаже на алармантне податке да је више од 830 милиона светског становништва неписмено, а да у Србији има више од милион особа које нису потпуно писмене.



Према последњем попису становништва из 2002. године, у Србији је више од милион људи, односно више од 20 одсто одраслих преко 15 година старости који нису завршили основну школу, а чак 50 одсто одраслих који имају само основну школу или су функционално неписмени.

Према подацима Организације УН за образовање науку и културу (УНЕСКО) и организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), од укупног броја неписмених у свету две трећине су жене, а 113 милиона деца.


Подаци из 2006. године показују да 75 одсто неписмених живи у подсахарским земљама, у којима женска деца уопште не иду у школу, а ситуација је лоша и у југозападној и источној Азији и у арапским земљама.

Подаци ОЕЦД-а показују да највећи број становника развијених земаља има средњу школску спрему. У САД тај број се креће око 47 одсто, а у Аустрији око 61 одсто.

УНЕСКО је прогласио 8. септембар за Међународни дан писмености, са циљем да се истакне значај читања и писмености за друштво и појединца.

Међународни дан писмености се обележава од 1967. године, а генерална скупштина УН је период од 2003. до 2012. године прогласила за десет година писмености.

Пуна писменост становништва и образовање су једна од основних тема у развијеним земљама, јер глобализација "тражи" писмене раднике и добро образовану и обучену радну снагу.


Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5 одсто грађана у џепу има факултетску диплому.

Последње ПИСА истраживање показало је да су српски ученици на зачељу листе, јер показују само енциклопедијско и нефункционално знање.


До половине прошлог века концепт писмености је подразумевао елементарну аналфабетско-језичку и математичку оријентацију, што подразумева основно савладавање вештина читања и писања.


Од 1964. године почиње да се развија нови приступ функционалног описмењавања и писмености, чију основу чини однос између писмености и привредног развоја.


Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС), писменост се дефинише као - прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата...).

Истраживање Пројекта ИАЛС-а обухватило је шест земаља ОЕЦД-а: САД, Канаду, Немачку, Холандију, Шведску и Швајцарску.

Показало се да је међу Швајцарцима 35 одсто писмених, а следе их Американци са 20 одсто. По обухваћености становништва образовањем после обавезног школовања, на првом месту су САД и Јапан са 96 одсто, а следе Швајцарска са 82 одсто и Аустрија са 79 одсто.

Такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање и експлозија нових форми комуникација, ступили су на сцену крајем 20. и почетком 21. века.

Ту предњачи развој "Мас селф комуникејшна", односно Масовне индивидуалне комуникације, у коју, технички гледано, спадају интернет, али и свет комуникације мобилним телефонима.



Powered by Blogger.