OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

OШ "БОРА СТАНКОВИЋ" БЕОГРАД

15. Фебруар - Догодило се на данашњи дан


Данас је по црквеном календару верски празник Сретење Господње, успомена на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на на први сусрет Спаситеља са људима. Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје. Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.

Сретење Господње

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.


15. фебруар је 46. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 319 дана (320 у преступној години).


399. п. н. е. - Атински филозоф Сократ осуђен на смрт.



1115. — Папа Паскал II признао ред Малтешких витезова, основан у Јерусалиму, где су поред цркве светог Јована имали самостан и азил за болеснике и путнике. Касније добили задатак да бране Свету земљу.

1564. — Рођен је Галилео Галилеј, италијански астроном и физичар. († 1642.)  чија су истраживања поставила темеље модерној механици и физици. Рођен је у Пизи.


Углавном је образован у манастиру Валомброза поред Фиренце, а на универзитету у Пизи студирао је од 1581. до 1585. године. Убрзо после тога, неко време је предавао на фирентинској Академији. На универзитету у Пизи је предавао математику од 1592. до 1610. Био је филозоф и математичар код великог тосканског војводе од 1610. па до краја свог живота.

1637. — Фердинанд III постао цар Светог Римског царства.

1763. — Мировним уговором у Хубертсбургу окончана непријатељства Аустрије и Пруске у Седмогодишњем рату. Пруска задржала Шлезију коју је преузела од Аустрије и постала једна од водећих европских војних сила.

Први српски устанак

1804. — У Орашцу подигнут Први српски устанак. Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака. Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије.


У 18. веку турски (османлијски) феудализам је ушао у фазу распадања и то се нарочито одразило на њен међународни положај. Османлијска држава и војска је постепено губила своју некадашњу моћ и организованост, а и у наоружању, опреми и обуци, знатно је заостајала за армијама европских сила. То је био један од разлога што Турска није била више у стању да очува интегритет велике Османлијске империје. С друге стране, низали су се неуспеси и у аустријско-турским и руско-турским ратовима. Територијалне претензије на турско царство биле су све учесталије, тј. такозвано Источно питање постајало је све актуелније. Међутим, Турска је успела да на неки начин ублажи кризу своје империје захваљујући Наполеоновим ратовима који су тада потресали и заоштравали односе и интересе великих сила.

1835. — У Кнежевини Србији усвојен Сретењски устав, први Устав у модерној српској историји. Написао га секретар кнеза Милоша Обреновића Димитрије Давидовић, по узору на француски и белгијски устав. Користећи негодовање Аустрије и Русије, које нису имале разумевања за либерализам Давидовићевог документа, кнез у марту укинуо Устав.  У њему су изражене потребе српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. 

1922. — У Хагу одржана прва седница сталног Међународног суда правде који је 1920. основала Лига народа ради решавања спорова међу државама. Нови Међународни суд основан при Уједињеним нацијама после Другог светског рата, по укидању Лиге народа.

1928. — Из Београда према Загребу полетео први авион југословенске цивилне авијације „Потез 29-2“, једина летелица прве југословенске авио-компаније Аеропут. Први путници били директор авио-компаније и пет новинара.

1942. — Проценивши да нису у стању да одбране град, Британци у Другом светском рату предали Сингапур јапанским снагама, што се сматра највећим војним поразом Велике Британије у њеној војној историји.

1944. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле Соломонска острва у Пацифику.

1944. — Британски авиони избацили око 1.000 бомби на Берлин.

1962. — Рођен је Мило Ђукановић, премијер Црне Горе.
Нат Кинг Кол

1965. — Умро је славни Нат Кинг Кол, амерички џез-певач и пијанист. 

1971. — Велика Британија прешла на децимални новчани систем, уместо дотадашњих фунти, шилинга и пенија.

1988. — Председник Аустрије Курт Валдхајм, оптужен да је, као припадник СС-јединица у Другом светском рату, одговоран за ратне злочине у Босни и Грчкој, одбио да поднесе оставку.

1989. — Десет година пошто је Москва послала своје трупе да подрже прокомунистичку владу у Кабулу, последњи совјетски војници напустили Авганистан. У десетогодишњем необјављеном рату погинуло 15.000 совјетских војника и најмање 100.000 Авганистанаца.

1990. — Велика Британија и Аргентина обновиле дипломатске односе, прекинуте 1982. у време рата за Фокландска острва.

1993. — Парламент Словачке изабрао економисту Михала Ковача за првог председника новоформиране државе Словачке, после распада Чехословачке.

1996. — Влада Босне и Херцеговине саопштила да је у рату, од 1992. до 1995. - нестало око 30.000 људи, од којих преко 22.000 цивила и око 2.500 припадника оружаних снага.

1997. — Опозициона коалиција „Заједно“ одржала последњи, 88. дан протеста, пошто је 11. фебруара испуњен њен основни захтев, признање резултата локалних избора у Србији из новембра 1996..

1999. — У Кенији ухапшен лидер курдских побуњеника Абдулах Оџалан и изручен Турској, где је осуђен на смрт због издаје и пребачен у острвски затвор Имрали.

2002. — Председник САД Џорџ Буш објавио да његова земља има алтернативан план за смањење емисије гасова, које је регулисано Протоколом о глобалном загревању у Кјотоу 1997. Иако емитују четвртину количине гасова који ствараја ефекат „стаклене баште“, САД одбациле Протокол из Кјотоа због штете по националну индустрију.

2003. — У таласу демонстрација, највећим од вијетнамског рата, више од шест милиона људи у више од 600 градова у свету протестовало против напада на Ирак. 
Ватикан отворио запечаћену архиву о везама те државе с Немачком од 1922. до 1939., када је Еуђенио Пачели, касније Папа Пије XII, био државни секретар Ватикана. Отварање архива одговор критичарима Папе да није довољно учинио да заустави убијање милиона Јевреја коју је нацистичка Немачке спровела током холокауста.

2008 - Борис Тадић положио заклетву и по други пут ступио на дужност председника Републике Србије.

Powered by Blogger.